Rizol kao biofertilizator semena simbioznim azotofiksatorima
Pre nego što pređemo na opisivanje delovanja i primene koju ima rizol za lucerku, potrebno je da razumemo šta podrazumevaju termini kao što su azotofiksacija, kao i da naučimo šta su i kako se ponašaju simbiozni azotofiksatori koji ulaze u sastav našeg mikrobiološkog đubriva.
Šta je azotofiksacija i čemu služi?
Azotofiksacija predstavlja proces prevođenja nepristušačnog, atmosferskog azota u pristupačna jedinjenja (NH4) koja dalje možemo koristiti kao sve ostalo na zemlji.
Azot, kojeg u atmosferi ima oko 78% postaje dostupan ostalom živom svetu zahvaljujući azotofiksatorima – mikoorganizmima koji jedino mogu da koriste gasoviti azot iz atmosfere i da ga prevedu u amonijak.
Kako deluju simbiozni azotofiksatori?
Simbiozni azotofiksatori su bakterije koje obrazuju kvržice u korenu leguminoznih biljaka (soja, lucerka, grašak, pasulj, detelina i sl.) i tu obavljaju azotofiksaciju. Ove bakterije su strogo specifične za određenu biljnu vrstu tako da jedna vrsta bakterija obrazuje kvržice samo na (jednoj) odgovarajućoj biljnoj vrsti.
Između bakterije i biljke uspostavljaja se simbioza – oblik zajednice u kojoj bakterije direktno predaju pristupačan azot biljkama, dok biljke snabdevaju bakterije asimilativima (hranljivim materijama koje su stvorile u procesu fotosinteze).
Biofertilizator iz Agrounik asortimana sadrži odgovarajuće simbiozne azotofiksatore za specifičnu kulturu kao što je lucerka (rizol za lucerku) i nanošenjem ovih bakterija na njegovo seme, pospešuje se obrazovanje kvržica u korenu.
Simbiozne azotofiksatorske bakterije koje sadrži rizol, preko korenskih dlačica dospevaju u unutrašnjost korena (parenhima), gde počinju ubrzano da se dele, usled čega se formira kvržica u kojoj ove bakterije fiksiraju azot.
Osim simbioznih azotofiksatora, rizol za lucerku sadrži i asocijativne azotofiksatore i fosfomineralizatore koji nakon primene biofertilizatora naseljavaju površinu korena.
