SILAŽA KUKURUZA
Kukuruz (Zea mays L.) je pored pšenice i riže najvaznija žitarica koja se uzgaja kod nas i u svetu. Zbog svog niskog pufernog kapaciteta, visoke količine suve materije i optimalne koncentracije rastvorljivih ugljenih hidrata biljka kukuruza predstavlja najvažniju silažnu kulturu. Glavni rastvorljivi ugljeni hidrati u biljci kukuruza su fruktoza, glukoza, saharoza koji se brzo hidrolizuju u monomere. Siliranjem kukuruza se nastoje sačuvati i održati duže vreme hranljive materije sveže mase kukuruza, bez bitnijih promena. Siliranje celokupne biljke kukuruza ima najdužu tradiciju i na ovaj način iskoristava se ukupna hranljiva vrednost biljke. Siliranje je proces anaerobnog konzerviranja mlečno kiselinskom fermentacijom čime se smanjuje mogućnost gubitka hranljivih materija od žetve do konzumacije stocne hrane. Stočna hrana pogoduje zbog sadržaja vlage, razvitku plesni iz najrazlicitijih rodova. Te plesni su producenti mikotoksina, kao što su: aflatoksin, ohratoksin, zearalenon. Oni uneti u organizam životinja putem hrane dovode do poremećaja u reprodukciji i opštem zdravlju životinja. Jedan od načina jeftine metode dekontaminacije hraniva je siliranje. Alternativa bakterijskim inokulantima su hemijski konzervansi na bazi mešavine mravlje i propionske kiseline, koje obavljaju potpuno konzervisanje. Ovaj metod je jako skup. Iz tog razloga poljoprivredni proizvođači ostavljaju silažni kukuruz spontanim procesima fermentacije. Bakterije mlečne kiseline su u prirodi prisutne na biljkama u izuzetno malom broju, pa zajedno s njima dospevaju u silažnu masu gde fermentišu šećere do mlečne kiseline i time ostvaruju prirodan proces konzervisanja, međutim taj process je vrlo spor i nekontrolisan. Većina tih bakterija su heterofermentativne, što znači da za sintezu mlečne kiseline koriste svega oko 50% šećera prisutnih u biljnoj masi. Upotrebom Silka skraćujemo prirodan put fermentacije, brže se postiže optimalna pH vrednost, smanjuju se gubici organske materije i povećavala aerobna stabilnost silaže. To dovodi do povećavanja svarljivosti hrane i popravlja proizvodne rezultate životinja.
SILKO sadrži homofermentativne bakterija koje više od 90% šećera koriste za sintezu mlečne kiseline, koja ima jaka baktericidna ali fungicidna svojstva, značajna za kontrolu aktivnosti gljivica (plesni i kvasaca) u eventualnoj naknadnoj fermentaciji. Na taj način SILKO povećava stabilnost silaže nakon otvaranja silotrenčova. Mlečna kiselina proizvedena od strane mlečno kiselinskih bakterija iz Silka inhibira rast drugih mikroorganizama koji su netolerantni na kisele uslove (kvasaca, plesni, enterobakterija i klostridija- uzročnika kvarenja silaže). Kako se snižava pH vrednost, smanjuju se gubici silaže zbog konverzije rastvorljivih biljnih ugljenih hidrata u mlecnoj kiselini sa gotovo 96.9% postotkom oporavka energije. SILKO sadrži kombinaciju različitih sojeva bakterija sto rezultira većom fleksibilnosti bakterija u inokulumu u pogledu izbora dostupnih hranljivih materija, temperaturnog intervala, odnosno dopunjavace se u različitim aspektima aktivnosti, u odnosu na monokulture. Upotrebom SILKA skraćujemo prirodan put fermentacije, brže se postiže optimalna pH vrednost, smanjuju se gubici organske materije i povećavala aerobna stabilnost silaže. To dovodi do povećavanja svarljivosti hrane i popravlja proizvodne rezultate životinja.
