Biljke sintetišu iz sopstvenih izvora svih 20 aminokiselina, ali kod nekih grupa biljaka jedna ili više njih se stvaraju u nedovoljnim količinama.Neke žitarice imaju nedostatak esencijalnih aminokiselina, na prvom mestu lizina, treonina, histidina i triptofana. Leguminoze sa druge strane imaju nedostatak aminokiseline metionina.
Da bi sintetisala aminokiseline iz osnovnih elemenata uzetih iz zemljišta, biljka mora da potroši veliku količinu energije. U uslovima stresa (visoke i niske temperature, suše, niska vlažnost vazduha, mrazevi, napadi insekata, poplave, jaki vetrovi) sinteza aminokiselina je smanjena ili potpuno izostaje. Korišćenjem AMIKSOL- a, biljke brzo usvajaju aminokiseline koje se direktno uključuju u metabolizam biljke (sintezu proteina i hlorofila) usled čega se ona brzo oporavlja od stresnih uticaja iz spoljašnje sredine.
AMINOKISELINE DIREKTNO UTIČU NA:
- Sintezu proteina, jer su prekursori za njihovo formiranje. Sadrže i kiselu i baznu grupu ponašajući se kao puferi, tako da održavaju pH biljne ćelije odgovarajućim. Izvor su azota za biljku, i to u obliku mnogo pristupačnijem nego neorganski azot.
- Otpornost na stresne uslove (kao sto su visoke, niske temperature, niska vlažnost vazduha, mrazevi, napadi insekata, poplave, jaki vetrovi). Nanošenje pre, za vreme i posle stesnih uslova oporavlja i vraća u normalu fizološke funkcije).
- Fotosintezu: Amino kiseline su fundamentalne za formiranje vegetativnog tkiva i sintezu hlorofila. Veća koncentracija hlorofila znači intezivnije procese fotosinteze. Visok nivo fotosinteze obezbeđuje brži i jači rast biljke, a sa povećanom koncentracijom hlorofila i biljke su zelenije).
- Pokrete stoma (Stome regulišu vodeni režim biljke, apsorpciju mikro i makro elementa kao i razmenu gasova. Otvaranje stoma je pod uticajem svetla, vlage, temperature (i dr. eksternih faktora) kao i koncentracije amino kiselina, abcisinske kiseline (unutrašnji faktori). Stome su zatvorene kada je vlažnost niska a temperatura visoka. Kada su stome zatvorene fotosinteza je na niskom nivou i transpiracija je redukovana(niska apsorpcija mikro i makro elemenata) dok je respiracija povećana (potrošnja ugljenihhidrata). Metabolički balans biljke je tada negativan. Zaustavljen je rast jer je katabolizam veći od anabolizma. U ovom slučaju amino kiseline favorizuju otvaranje stoma.
- Polinaciju i formiranje plodova. Povećavaju klijavost polena i dužinu polenove tube.
- Fitohormone – Amino kiseline su prekursori i aktivatori fotohormona.
l-metionin – prekursor etilena i faktora rasta espermina i espermidina.
l-triptofan – prekursor auksina.
l-arginin utiče na razvitak cvetova i hormona vezanih za razviće ploda.
l-valanin, l-valin, l-leucin – utiču na kvalitet ploda.
l-histidin – pomaže sazrevanju plodova.
