OBRADA I ĐUBRENJE PŠENICE
Pšenica se koristi pre svega kao hlebna biljka. Pšenica ima značaj u mlinsko-pekarskoj, konditorskoj, pivskoj, farmaceutskoj industriji, kao i u stočarskoj proizvodnji. Najvažniji pokazatelj kvaliteta pšenice jeste procenat proteina u zrnu. Agrotehnički značaj se ogleda u tome da je pšenica odličan predusev, jer ostavlja čisto i nezakorovljeno zemljište za naredni usev i dovoljno vremena za blagovremenu obradu zemljišta. Površine pod pšenicom u Srbiji su oko 600.000 hektara, sa prosečnim prinosima 4-4,5 t/ha. Da bi ostvarili veće prinose, pšenica zahteva i odgovarajuću agrotehniku, tehnologiju proizvodnje.
Plodored: Pšenica ima veće zahteve prema predusevima, jer će postići visok prinos samo ako se do ulaska u zimu, kod nje dobro razvije korenov sistem i vegetativna masa, što zavisi i od preduseva.
Ako su predusevi neka strna žita ili stočni grašak,onda imamo dovoljno vremena do oktobra da kvalitetno obradimo zemljište. Plitkim zaoravanjem ili tanjiranjem sačuvati vlagu posle žetve, a oranje izvršiti u septembru, bar dve nedelje pre setve pšenice, da bi se zemljište sleglo.
Ako je predusev suncokret, odmah posle žetve pristupiti sitnjenju žetvenih ostataka.
Jednogodišnje leguminoze ( soja, grašak, pasulj ) odlični su predusevi, jer se rano skidaju i ostavljaju dosta azota, čisto zemljište i dovoljno vremena za obradu zemljišta.
Kad je predusev kukuruz, raniji hibridi ranije stižu za berbu, te su bolji predusevi od kasnih.
Đubrenje pšenice je deo kompleksa agrotehničkih mera za dobijanje stabilnih i visokih prinosa pšenice. Da bi dobili pravu sliku proizvodnog potencijala zemljišta, potrebno je izvršiti analizu plodnosti zemljišta, odnosno odrediti sadržaj pristupačnih makro i mikro elemenata, na osnovu koje se daje preporuka za đubrenje. Celokupna količina fosfornih i kalijumovih đubriva unosi se u jesen pred osnovnu obradu. Od preporučine količine azotnih đubriva 1/3 se unosi u jesen pred osnovnu obradu zemljišta a ostala količina nakon N-min analize, prihranjivanjem u proleće.
Obrada zemljišta spada u najvažnije agrotehničke mere koja doprinosi dobijanju visokih i stabilnih prinosa pšenice.
Pravilnom i blagovremenom obradom zemljišta postiže se osnovni zadatak da se stvori rastresit gornji sloj mrvičaste strukture, pogodan za klijanje semena i razvoj korenovog sistema. Način obrade zemljišta zavisi od preduseva, količine žetvenih ostataka i dužine vremenskog perioda od žetve preduseva do setve pšenice.
Pre osnovne obrade, žetvene ostatke tarupirati i isprskati Uniker-om 5 l/ha i nakon toga zaorati. Zaoravanjem žetvenih ostataka uz primenu Unikera dolazi do povećanja sadržaja organske materije, povećava se plodnost zemljišta, mikrobiološka aktivnost i poboljšavaju vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta.
Obradom zemljišta, Uniker se meša sa zemljom i počinje njegovo delovanje. Uniker je mobilizator hranljivih elemenata, sprečava azotnu depresiju, razgrađuje žetvene ostatke, podiže plodnost zemljišta, utiče povoljno na sadržaj mikrobiološke biomase i najvažnije, utiče na formiranje humusa.
Predsetvena priprema zemljišta je završna obrada zemljišta pred setvu pšenice, a cilj je da se stvori sitan rastresit površinski sloj za kvalitetnu setvu. Predsetvena priprema zemljišta se izvodi na dubini od 8 do 10 cm, kako se ne bi isušivao setveni sloj.
