Kompostiranje sa primenom Unikera
Kompost, predstvalja organsku materiju koja je dobijena humifikacijom organskog otpada različitog porekla. Koristi se u poljoprivrednoj proizvodnji kao oplemenjivač zemljišta, kao đubrivo, za kontrolu erozije, kao prekrivač deponija. Kompost izgledom veoma podseća na zgoreli stajnjak, zbog svoje mrvičaste strukture, tamno–smeđe boje, ujednačene mase i prijatnog mirisa na zemlju, kao i po sadržaju aktivnih materija. Primenjuje se u organskoj proizvodnji kao osnovno organsko đubrivo, a najčešće se upotrebljava kao mešavina u supstratima za proizvodnju rasada povrća, cveća, gljiva i sl. Kompost kao apsorpcioni materijal zadržava vlagu i mineralne materije neophodne za rast biljaka. Kompost se često meša sa zemljom ili tresetom, dodaju se neutralizatori, suplementi i materijali koji poboljšavaju drenažu i aerizaciju, kao što su pesak, šljunak, strugotina, vermikulit (hidrozni silikat), granule od gline, itd.
Značaj komposta u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji se ogleda u sledećim ključnim stvarima:
– Kompostiranjem se rešava problem otpada organskog porekla.
-Kompostiranjem se dobija konačan proizvod koji je boljeg kvaliteta od početnog materijala.
-Kompost je izuzetno prirodno đubrivo.
-Smanjuje se za 50% ukupna količina otpada.
-Smanjuju se troškovi za veštačka đubriva i hemijska sredstva.
-Kompostom se sprečava erozija zemljišta.
Proces kompostiranja – Kompostiranje predstavlja biohemijski proces u kome dolazi do humifikacije sveže organske materije i stvaranja materija sličnih humusa. Danas postoje različiti metodi kompostiranja, od jednostavnih pasivnih kompostnih gomila, preko savremenih i zatvorenih sistema za kompostiranje, do kompostiranja pomoću glista. Svi ovi sistemi imaju zajednički osnovni princip – mikrobiološku razgradnju početnog materijala u aerobnim uslovima.
Polazni materijal u procesu kompostiranja može biti biljni otpad iz kuhinja, vrta, voćnjaka, travnjaka, otkos trave i živice, lišće, granje, uvelo cveće, otpalo voće, ostaci voća i povrća, korov, kora itd. Posebno je značajno da se opalo lišće, grančice od rezidbe i sl. podvrgne kompostiranju jer se na taj način iz voćnjaka i vinograda uklanja infektivni potencijal za narednu godinu. U procesima transformacija organskog otpada učestvuju mikroorganizmi koji koriste organsku materiju kao izvore ugljenika, azota, fosfora. U prvim fazama kompostiranja aktivne su populacije mezofilnih bakterija koje u procesima razlaganja organske materije povećavaju temperaturu i stvaraju uslove za razvoj termofilnih mikroorganizama.
U novije vreme za pospešivanje procesa mineralizacije organske materije prilikom kompostiranja preporučuje se korišćenje mikrobioloških inokulanata – preparata koje sadrže mikroorganizme koji ubrzavaju procese razlaganja. UNIKER sadrži populacije saprofitnih mezofilnih bakterija koje su sposobne da razlažu organsku materiju koja sadrži celulozu i proteine. Unošenjem ovih mikroorganizama u kompostnu smešu ubrzavaju se procesi transformacija, usled čega se dobija kvalitetan kompost sa izbalansiranim odnosom C/N i povoljnim fizičko – hemijskim osobinama. UNIKER se u procesu kompostiranja primenjuje na sledeći naćin:
1.Masu organske materije, (red lišća, zemlje, usitnjenog granja) – ređati jedno na drugo.
2.Svaki red ponaosob isprskati sa 5% Uniker-om da masa bude vlažna.
3.Poslednji sloj završiti sa zemljom u vidu piramide kako bi se kompostni materijal što bolje homogenizovao.
